SP2010

Još samo jedan dan, ljudi, da li ste svesni?! Još samo jedan dan i znaćemo da li je pobedilo dobro ili zlo, da li je pobedilo poštenje ili nemoral, da li je pobedio Miloš ili Firči! Jedino se postavlja pitanje ko je tu dobar, ko zao, ko je pametan, ko glup i ko je uopšte taj Miloš i taj Firči?

Da ste me pitali pre 3 meseca ko je Miloš Bojanić rekao bih da je to narodni pevač iz Republike Srpske koji ima dva sina pevača a svojevremeno se hvalio da ima više kuća nego razreda osnovne škole. Da ste me pre 3 meseca pitali ko je Firči, posle dužeg razmišljanja bih rekao: "Aha,to je onaj bubnjar iz EKV, što je bio sa Marinom Perazić!" A da li sada treba neko da pita uopšte ko je Miloš Bojanić, ili ko je Firči?! Naravno da svi znamo, to je postalo deo opšte kulture i obrazovanja, bezmalo, to je posle fudbalskog prvenstva najbitnija tema u Srbiji, a izgleda i šire. Ma koga više briga koliki je evro,da li je 103 ili 105 ili 110 dinara; koga još briga što poplave potopiše pola Srbije, što nas teraju da priznamo Kosovo da bi uopšte razmislili o nasem ulasku u EU, što treba da izmislimo Mladića, a ako ga i izmislimo i predamo, onda još i Hadžića, a možda i još nekog. Koga briga što narkobosovi i kriminalci drmaju državom; koga briga što je neviđena kriza u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi; koga je briga što državnici potkradaju državu putem javnih preduzeća?!

Ne, nama je sada najbitnije da vidimo da li će dobro, u otelotvorenju Velikomučenika Miloša uspeti da pobedi nad iskonskim zlom, "radioničkim klanom" Firčija, Mace i kompanije. Srbija se opet podelila: na MilošOVCE i FirčiOVCE! Prvi su ljudi mahom stariji, "ruralci", konzervativnih shvatanja, koji i dalje veruju da ako čovek kaže nešto to i misli, stoji iza svake svoje reči, veruju u poštenje pravog srpskog seljaka, Miloša. Drugi su mahom mlađarija, koji misle da je Firči cool, moderan otac savremenih shvatanja, veliki poznavalac muzike i svi oni koji vole sve ono što je protivno vaspitanom i primerenom. A narod ne vidi da je sve to ista bagra, koja se bori za određenu nagradu, koristeći se svim i svačim ne bi li postigla cilj; zamorčići Velikog Saše Popovića koji ih koristi za uvećavanje svog ionako velikog bogatstva.

Zato, narode, gledaoci, glasači, stado, blejači, ne bojte se, pobediće u subotu samo jedna individua koja predstavlja isključivo sebe, koja će uzeti pare samo za sebe, bolje je da se toliko uživimo kad su izbori u pitanju, pa da pazimo koga dovodimo na vlast. Ako nam je tako lakše mošda treba uvesti SMS glasanje - da pobedi Toma posaljite SMS na 0098 i broj kandidata, da pobedi Boris...

I ne strahujte puno, kad se ovaj šou završi, jeste da nema hleba, ali biće još igara i načina da nas zamlaćuju, u septembru počinje nova Farma da izvuče iz naftalina neke nove VIP-OVCE koji će da podele Srbiju po nekom novom nebitnom kriterijumu... 

Uh, zamislite šta bi sve bilo da je Krasić pogodio posle onog driblinga! Ili da je Bane pogodio gol, kad mu je Švarcer sjajno odbranio! Ili da je Žiga pogodio iz one dve sjajne šanse! Ili da je sudija pokazao na penal u zadnjem minutu, a da smo dali gol iz penala! Ili da je Antić počeo sa dva špica! Ili da nismo izgubili od Gane! I tako dalje, i tako dalje,... Ali ništa od ovoga se nije desilo. Jer što kaže naš narod: I da baba ima mu.a bila bi deda!

Neću ovim tekstom da omalovažim naše, od prekjuče "vrapce", od juče opet "orlove", a od danas ponovo "vrapce", jer je najlakše kritikovati i menjati mišljenje iz dana u dan u zavisnosti da li smo nešto uspeli ili nismo. U ovom tekstu hoću da iskritikujem našu javnost, naš nerealni narod i prevelike ambicije!

Sećam se žreba pre dve godine za ovo isto Svetsko prvenstvo, u grupi Francuska, Rumunija, Austrija i rečenica koje smo mogli čuti tih dana: "Kad bi se samo domogli baraža to bi bio uspeh!" A onda sjajne kvalifikacije, neočekivano prvo mesto u grupi, direktan plasman na SP u Južnoj Africi, prvi cilj ispunjen i nadmašen! A onda apetiti rastu, hoćemo da prođemo grupu, da izbacimo Engleze, pa posle da vidimo dokle možemo. I to su samo očekivanja našeg nerealnog naroda, i nezajažljivih novinara.

Mislim da je krajnje vreme da otvorimo oči, shvatimo da je naš krajnji domet učešće na velikim takmičenjima, a ako nam se nekad desi da prođemo dalje, to da slavimo kao državni praznik. Očigledno je da možemo kad hoćemo, ali takođe da imamo i veliki problem u glavi, i momci na terenu a i mi kraj tv-a, a kad i sreća okrene leđa, šta više očekivati. Šta zameriti "orlovima" na utakmici od sinoć? Motiva je bilo, lepe igre je bilo, samo sreće i pobede nije bilo a to je ogromna spona koja bi ih iz blata podigla u zvezde, sve dok ih u nekom od sledećih rundi ne bi izbacila neka realno jača ekipa, a mi to opet okarakterisali kao neuspeh. Budimo zadovoljni ako i dalje budemo "kraljevi kvalifikacija", a neki istorijski uspeh osmine finala ili čak i nešto više možda nekad dođe sa nekom sledećom generacijom.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Da pobedi razum...
• I da baba ima...
• 'Rani sina pak šalji na (civilnu) vojsku
• Pravda za Kina i društvo
• Uči školu pa pravac - rijaliti
• Nesanica
• Piletina...
• Na Turizam...
• MaskeMbal :)
• Roze pasoš

• Drustvo [13]
• Generalna [3]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom